Priče iz ličkog kraja

Biteee..frauuu..Das ist ire tase.. zi becajlt!!!
Mast i kruv.. Prvi del!!!!
Ohoo..hooo..evo mene lipi moji!
Kako bi rekal naj iz Malog mista ..iman puuuno lipih stvari ali nesmin jih izdivanit!
Zač?
Jerbo bi mogla bit kaj no zločesto dite i eto ga vraže na - neću ni ne crkavice ča me sleduje dobit!
Ako ćemo pravdu divanit.. nisan ja od velikih poklonov.. ča će mi.. em sam stara, em još malo onemoćala.. bit ću ako me Bog dragi poživi, baba u godinami pa dok me bude držal.
Uprav san se spušćala sa nih Alpov.. šla san izvidit kako da dojden u ne njive toplice jer me remuma raskinu. Nisan šla na skijanje. Ma ki bi meni to dal? Al da se pofalin dobila san nu nagradnjaču za par dana saftanja u Alpami. I bila san gori. A ča da van rečen.. brdo kaj brdo.. snig kaj snig..sunce kaj sunce..sve je skoro kaj i u vome našen malon mistu. Aaaa dobro..ima ne razlike.. drugšije divanidu.. jeesan.. jesan .. divanila san ja šnjimi.. znate da se ja uvik snajden..sporazumili se i dogovorili kad da dojden. Iden posli Fabijanove..Nego kako me prevoz nagnal preko ne Vijene..ili ti gospodskog Beča..Imala san ku uru prošećat.. Alaaa ka lipota.. sve se blišći.. ma ne kućerine od vrimena Marije Zerezije i još starije.. a jipet ni njivovi vrti.. Sniga ni za lik.. Konji i zaprege po ulicami.. Bože mi oprosti, vrgli konjima vriće pod da prostite tur..kako ne bi zaneredil ceste.. Prekrižin se i projden do trga di su in ve božićne kućare. Ma kaj sjaj..ka lipota.. Al ne bi ja Kate prošla da moje oko ne vidi ča ni potrebno.. Kako je svit maliiii... Dojden do štanda di nekakova mala okrugla ženica, crljenih obrazov i riđe kosurine prodaje šalicu u koj je kuvano vino.. ali uz to još i domaći kruv namazan domaćon prasećon masti, pa na kruvu kapula..paprika..
Ča ću bila san gladna.. Zamen ja vino.. ee prvo san ga provala.. a vino kaj vino.. fiino.. a unda zamen i naj kruv sa masti i kapulon.. uh.. ni to kaj moje. Al ..eto..ča ću..platin lipo pet eurov ..i još mi una počne gurat nu šalicu.. veli : Biteee..frauuu..Das ist ire tase.. zi becajlt!!!
Ča ću..zamen nu šalicu i vrgnen je u torbu. Kad dolazidu gospe.. kaj zavraga poznen jih.. Ma di da na mene naletidu.. aj kaj tobože se sagnen pantalone nariktat.. Veli va voj .. Ljiljkaaa.. dođi evo specijalitet.. Kruh domaći i svinjska mast. Hoćeš?
Va frknu nosom.. Va druga će jopet.. ali Ljiljkaaa.. to ti je fiinooo.. zdravooo.. si čitala ?
Voj konda su šćipaljke usta zatvorile.. Kupi va kruv i mast.. vrgne voj Ljiljki vino u ruke.. mislin na šalicu..el.... i Ljiljka uvatila srkat..va uvatila naj kruv grist koda je iz gladi utekla.. pa fino.. pa mljac.
A kad je opazila mene dobro se ni udušila..
Ja ću : Oooo gospe ..eto i Vas u Beču.. ča će to reć!
Ljiljka: Pa Kate ..pa došle smo na Božićni šoping!
Ahaaa.. velin ja.. lipooo.. a oćete li skoro kući!? Ivanja će.. Nećemo Kate..
Niš.. lipo se pozdravišmo i ja sednen na avtobus i dojden kući.
Niiii gotovo!!!!
Reć ću Van samo da su bile u Otošcu na Božićnon sajmu.. našle smo se.. Jutra o tome puuno više.. Moran proć jerbo mi vaj internet šćeka... Dakle..jutra nastavak..

 * * *

Izvolte drage gospe..sve je džabe i kod stare babe!
Mast i kruv .. Drugi del!
Evo mene jopet.. kaj ča san obećala!
Daklen vako.. Vijena ili ti gospodski Beč..Ljiljka i Ivanja.. i ja! Taj del san jučer izdivanila!
E sad vako.. vrnula san se u naš lipi grad .. dojden lipo kaj pravo čeljade.. zamen ceker i pravo na Božićni sajam. Ka lipota.. kaj narod.. oš od ulaza pa do kraja.. obajden sve štande ..dojden do nekakovih ki prodajedu šćape za kuću oribat.. ma nač je i ta tehnologija došla.. sve na šćapu, samo da se ne spriguješ i da ti leđa ostanedu ravna! Gljedan u nog zategnutog ..oš kravata..oš zubi..oš na cura pored njega.. zeli ne šćape za brisat..pa vrgli u ne zelene kate.. a unutri lipi, moji mala veš mašina. Ceentrifuga.. ožmikalo nu krpu na šćapu i udri! Narod se okupil.. svi bi kaj provali.. pa i kupujedu.. a skuupo ..crni ga vrazi odnesli! Neću.. maknen se ..i projden niže doli do domaćeg brašna! Zamen kilu raženog da pomišan sa vin kupovnim kako bi za Božić imala lipog domaćeg kruva! Oden jopet dalje i dojden do meda..zamen i med.. al vidin ja nekakove se cure posložile uz stol i divanidu.
Uzmite i provajte.. domaće .. delikates.. uzmijte i pijte.. domaće kuvano..degustacija!
Ben te robijo.. promukle su..
Velin ja njima : Eee dico moja.. a ča ste se vi razvikale?
Veli jedna : Gospođo, nudimo našu domaću hranu za degustaciju i kuhano vino također! Al nitko ne želi probati!
Ohoo.. velin ja.. a more li Van teta Kate pomoć?
Projde jedna do šefov i vrne se nazada.. reče : Može gospođo!
Taman da izustin ča ću reć...evo vih mojih gospi! Opaaa, oš se naperlitale jaknami iz Vijene..oš vrgle frizure navrv glave..ne punđe.. a na očima ne kineske Gučijeve đozle !
Ljiljka kad me spazila, man korak pružila, al zavraga se nekakov Dalmatinac sa narandžama našal na putu pa je morala svrnut do vog stola di su ve cure bile!
Ljiljka lipa moja.. ma ča si vrgla te đozle na oči.. ma padavica ga gorka uvatila.. ma sunca ni miseca nema već misec dan od ve maglušćine! Dojdi i zovni Ivanju, evo masti i kruva na izvoz!
A o vinu neću ni divanit..fiinooo! Sve badave!
A ona će meni! Joooj Kate, di si mene našla! Pa ja ti to ne jin.. a ni Ivanja ne pije to vino!
Eee, kad se meni va moja pamet med moje oči skupila! Uuuu bila san bisna kaj ris! Pa kad san uvatila nabrajat, kako jih ni sram, eure dilidu po belon svitu, a kod kuće in se ničesa ne sviđa! Ben van pamet tu ku nosite u glavi! A unda san počela galamit!!
Dojte narode, dojte..kruva i domaće masti, pa će dobra volja rasti..kuvana vina, da van budre dobra zima!
Dojte narode.. sve je to džabe kod ve stare babe!
Ben van gospoštinu..p.s. to nisan naglas rekla!
E sad ..zač smo mi takov narod da nan je tuje uvik bolje nego naše?
Završavan s von temom!
Eh da.. ča se tiče sajma bil je za deset.. al ča će se, narod kaj narod .. zatvoril se u kuće .. pa će jopet divanit kako ničesa u našen gradu nema!
Vaša Kate

Tekst: V.D.

 U petak, 4. prosinca 2015. godine, u župnoj crkvi Uznesenja BDM prigodno obilježen blagdan svetog Nikole. Tom prigodom podijeljeni su darovi predškolskoj djeci s područja Brinja te učenicima od I. do IV. razr

eda osnovne škole. Dio programa će biti i u nedjelju na sami blagdan sv. Nikole, u vrijeme svete mise.

Vlč. Šimo Božić organizira prigodan program za djecu iz župa Križpolje, Jezerane i Stajnicu koji će biti na nedjeljnim misama u svakoj župi. Općina Brinje pobrinula se za Mikulja ima darova za svako dijete s njezina područja.

 

Photo/Lidija Šprajc

 

 

Nu valja se pripremit za klanje prascov.. vaj 29. samo ča ni.. sreda je naveliko pri podnevu došla, stočna placa je završila..prasci se pokupovali..pripreme navelike krenule.

Danaske iden pomoć u komšiluk baren žmare stopit. Vidila san snaju od Juke.. majke ti mile veli un kako ona dela najbolje kobasice. More i delat sa vakovim mišajama. Veli un meni još uz to kako je zel u Lidelu tucane paprike.. Eeee Juka ja ti tvoje kobasice provat neću!!!
Veli un meni, a zač moja Kate?
Prvo i prvo.. danaske mi je imendan.. a drugo .. jel tvoja snaja kupila ne gumene rukavice za jednokratno mišanje mesa za kobasice?
Veli un men: Ma ee ma ni Kate.. ki ti je vrag?
Ja nako napol bisna: Ni meni ničesa da znaš, nego molim ja tebe lipo.. rec ti meni.. ako una sa vin nafujsanin noktima zavuče ruku u meso..el si siguran el u mesu za kobasice ta tvoja tucana paprika ili va farba sa noktiju?
Un će izbečeno : Uh.. dobro si rekla.. zato san ja lani kad se kuvalo kobasice i fažol, non stop Mandi prigovaral kako mi fažol smrdi na kemiju!
A ja ću : Eto ti, vrazi te sapeli.. jadna Manda ni kriva ni dužna dobi po labrnji zbog fažola.. a snaja tuče po voj fiinoj raani.. hebe se njoj za kobasice..
Alaaa..jadna majko i žalosna..
Juka će : Bome će me čut!
Al eto ti snaje.. moj van se Juka zavukal u nu svoju suru maju..samo mu oči viridu.. ode snaja mišat meso za kobasice.. Juka projde do kotla i nastavi vatru.. 
Niš .. ničesa .. ni abera... muk.. 
Aaa neka.. ja jih jest neću, un nek se snaji pod noge podvlači..iden do Mande u kujinju pomoć joj salo izrezat..
Bože sajdi pa obajdi!
Voli Vas Vaša Kate!

Tekst: V.D.

Oj mostiću,
Kraj putića
Koja li je tvoja srića?

Za tren si na vijuge 
Kakve li su tek uz kraj
ono pruge?

Malo si na brigu,
malo na zavojeee 

Fućka ti se ča je njivo, tvoje ,moje..
Gljedan naprv sebe,

Uf zasuzi mi oko..
Oćeš više izravnat svoje pute?

Avti sikću od krive rute!

Oj mostiću,
Kraj putića 
Jel ono upaljena svića?

Bit će kako ni elektrike više nema,
Spičit će nas velika trema!

Nemoren više bečit se u te,
Ispravi otaj put..

Ben ti navoje,
I ote zavijutke!

Gasin radijo..
Vrćen ga na MUTE!

Pisma baj Kate Ottozez 

Tekst: V.D.

Slika/wikimedia

 

Brojne stare običaje današnjica zaboravlja. Plesti pavenku uoči svadbe imalo je višestruku namijenu. Ponajprije tu bi se okupila najbliža mladenkina rodbina i najdraže prijateljice, druge s kojima će se razdvojiti kada ode iz sela pa je to veče bilo preplavljeno i tugom i radošću. Svi koji se okupe oko stola s pavenkom uposlili bi sepletenjem vijenaca i pripremanjem kitica za svatove. Nasred stola stajalo je rešeto i kako se ono praznilo od zelenila tako se punilo novcem i drugim darodima prisutnih. Uz to je išla i prigodna pjesama:

Lipa Ane venac plete,

od pavenke od zelenke

i od smilja prigorskoga,

traži Boga blagoslova i svojega starijega.

Daruj oče, daruj majko,

daruj svoju lipu ćerku.

Sutra će ti odlaziti za njom će ti žao biti...

Tako se napjevava i ostalim ukućanima. Vjenac od pavenke stavljao se oko kućnih vrata i vrata crkve kao i u kitice svatovima. Ništa od toga nije smjela imati djevojka koja nije nevina stupala u brak. Pavenka i bijela haljina znak su njezina djevičanstva i njen najvrijedniji miraz koji donosi u kuću gdje dolazi. Pavenku još nazivaju cvijećem Blažene djevice Marije, a narod se toga spominje kroz stihove: Oj, pavenko Majke Božje cveće, nema cure ka te ubrat neće. Tako se ovaj običaj pamti u mjestu Sinac na izvorima rijeke Gacke u srcu kršne Like.

Tekst/slika: Jasna Ilić
 

 

Nema torte niti pečenke, niti ikakovog troška oko proslave ovog rođendana, ali baš kako su Priče iz ličkog kraja nastale i kako djeluju, tako i slavimo njihov prvi rođendan. Sa puno dobre volje bez ijedne kune. Eto, i one su vam svima dokaz da ne treba novac baš za sve. Nekad je potrebna samo dobra ideja, puno dobre volje i eto obilja bogatstva, da budem konkretnija, bogatstva duše. Jel tako?

Neću nešto previše pričati jer se napričam i napišem gotovo svaki dan, ali ipak par riječi, rečenica, jednostavno osjećam da moram napisati.

Jedna lijepa priča odvila se i odvija se s tom stranicom koja uopće nije nastala s takvim ciljem. No, eto, kako to obično biva, najbolje stvari se događaju neplanski.

O samom početku svega toga već sam pisala, iako ni o tome ne bi bilo riječi da to prvi nisu učinili kolege sa portala LikaClub i na tome im doista veliko hvala.

Osoba koja je tu gotovo od samog početka, Ana Biškupić iz Brinja, jednostavno je nešto najbolje  što se tim Pričama moglo dogoditi. Kažem vrlo često za sebe „Nemam sreće u nekim stvarima, ali bar njuh za dobre ljude imam.“ I to je valjda ono najveće bogatstvo koje mi je Bog mogao dati...dobre ljude. I Ana je jedna od njih. Prijateljica i kolegica i najjača suradnička karika, stoga ovdje i njoj prepuštam par riječi:

"Ajde da i ja napišem par slavljeničkih riječi. Priznajem, nije lako biti dio ovako velike priče. Nisam niti sanjala da će to te Priče postati, ali možda baš zato i jesu upravo to i postale.  Svaki novi dan sa Pričama je izazov, jer kad imate toliko puno dragih ljudi i obožavatelja uvijek ste na iskušenju originalnosti i dosljednosti jer ipak smo (nesvjesno) postale dio onih koji ljudima prenose dio kulture, vijesti, priča i svega ostalog što se tiče Like, a posebno brinjskog kraja.  Nedavno smo prešle brojku od 3500 pratitelja i to je stvarno velika brojka za nas jer znamo da su to naši fanovi. O brojkama ljudi koji nas prate rekle bi mi „iza ćoša“ neću niti govoriti jer je iznad svih očekivanja. Mi ćemo nastaviti istim tempom kao i do sada. Nije da previše razmišljamo što bi objavile, mi to radimo usput uz svakodnevne obaveze i po onom principom „što mi padne na pamet to i objavim“ i tako ćemo i nastaviti jer usprkos svima i svemu, to je nešto što radimo prije svega za svoju dušu. Želim našim Pričama još puno virtualnih godina te još puno istinskih obožavatelja!"

Mnogo je tu ljudi koji tu stranicu pune svojim porukama, fotografijama, idejama i onih koji nas prate. Ona koja je s nama od početka, iako ne na način kao Ana, ali zaslužuje spominjanje i zahvalu, Marija Draženović. Njezin doprinos „iza kulisa“ itekako je značajan.

Još jedna osoba koja je Priče svojim šaljivim tekstovima počela širiti dalje od brinjskog kraja naša je Kate Ottozez, odnosno Verica Dasović iz Otočca i na tome joj hvala.

I šećer na kraju, ekipa admina sa portala ZK Stajnica za čiju podršku od početka mog rada još od 2005.godine ne mogu pronaći prave riječi kojima bi se zahvalila. Kako za dano povjerenje za objave članaka na samom portalu, tako i za fb stranicu Priče iz ličkog kraja. Jednostavno su tu, što god, kad god, s čim god se javim, podrška je neizostavna. Nadam se da ću daljnjim radom pokazati, kad već ne znam nikako drugačije, najbolje i najljepše hvala.

No eto, svega toga ne bi bilo da nije ljubavi prema tom našem zavičaju, prema tom podkapelskom kraju.  S tim u vezi prepustit ću Pričama da kažu završnu riječ;

Često nam baba zna reć „A je vrag u vami!“, a mi na to kažemo

„Ma ni vrag, baba, nego lička krv!“

Za one ki ne znadu ki je Kate evo najprije da to pojasnimo. Kate Ottozez je inače iz Otošca, ča ćete primetit i po govoru koji je zeru drukši od našeg brinjskog. Evo prepušćamo ostatak današnjeg teksta njoj...

Moj narode, ma ča je ovo došlo na vaj naš lipi svit? Svi se nečesa pravimo kaj pametni, a kad se pojavidu stvari kaj naprimjer besplatni, kako ni iz naše metropole kažedu kanapejiii..eee. l tako.. pa unda kad u nin plastičnin čašami krenedu pijuckati fiiina vinaaa.. ben te robijo.. svi unda samo finoću izigravadu! Cit... kako je finooo, kako je ukusnoo, pa kako je ovo pa kako je ono...uh! Eeee kad ni tih stvari ni dost..eee unda se počnedu vrtit priče..rekla kazala.. uuuu unda se svimi jezik rasplete. Svi sve znadu, di se kokoš da prostite pokakila..! Pitan se ja vako stara.. el nami zbilja do vih preserancijov ili je narod toliko zblentan da ne vidi dalje od nosa? El dotle došlo da se zbog noga zalogaja i ne čaše kiseliša prodamo za nekoliko lipih obećanja ..ludog radovanja? Pitan se i pitan..i sad da Van konkretiziran! Ja , Kate, punin plućima kažen da se ne prodajen ni za slatke riči ni za večeru nit za obećanje kako će mi za par dani bit bolje! Aaaa jok! Isto tako bi zamolila ve telefonske angente..jesan li dobro rekla? Jesan! Gospodo, nemojte me više zvat i pitat za ku san opciju! Dost mi je vaših prezentacijov i besplatnih večer, drob me je sto puti zabolil od fiiine večere i koža mi se oljuštila od tih vaših pomadov, a da ne divanin o posteljini! Iman ja i biljcov i domaći plaht da će i mene i moju nučad izdržat! Ne zovte ako Boga znate je ćete me natirat da svu moju dotu ča iman vrgnen u kolesa i dovučen na te vaše, kako vi fino rečete, domjenke za zdrav život ! Pa kad Vas ja krenen ispićivat za ku ste opciju ..domaću mast ili tu drobež.. il biljac još od moje babe il te vaše Durumero pokrivače! Vatajte se pametnijeg posla, a do daljneg ću presić žice ..ma neeću.. iščupat ću baterije iz telefona da mogu na miru gljedat televiziju.. Živili! Vaša Kate

Tekst: V.D.

Pratite Katu na FB-u: KateOttozez

Svi nekako volimo čut da se u Brinju nešto zanimljivo događa. Narod to čeka kej ozebal sunce, a mi ostali brže bolje uzimamo fotoaparate pa udri sa slikanjem i pisanjem. Bil je vaj, bil je naj, pa su oni malo popivali, naj čovik je to baš lipo rekal i tako se sve lipo zabiliži. Malo ki razmišlja kako je to kad je sve obično i svakodnevno.
Često znam sidit uz prozor stana i gljedat zagrebačke nebodere, ljude koji prolazidu, drveće koje je nako uredno posađeno, aute parkirane jedan uz drugi… Sidim, mučim i zamišljam kako je sad u mom Brinju. Kako je sad tamo kad se niš ne događa, kad su dani skroz obični i jesenski?

I ve godine je brzo doletila k nam. Baš kej da je neki naganje. Najprvo je bila lipa, sva mirisna od krompira iz polja, sliv, rušav i jabuk. Zimnice su se spremale, a recepti razminjevali. Iz svake kuvarije se čulo roštanje teglic a „čul“ se i senc koji je grizal za oči. Lišće je prominilo boju. Šepurilo se ono u žutoj, ciglastoj, braun i zlatnoj boji. Gradina je uvik u to vrime najlipša. Kad je čovik iz daleka gljeda, rekal bi da ona sama uživa u svojoj lipoti. Svi su sad moderni pa se slikadu s oni „televizori“, mećedu nikakove oznake da su na Gradini. Ma i narod pomunjeni kad je sve tako lipo. Ni to sve dugo trajalo. Niz Kapelu se brzo spušil mrzal vetar i počel raznašat no lipo lišće. Drugi dan se smiril, al s mora se počelo navlačit. Sunce se nekamo sakrilo, ljudi pozanašali u kuću i podrum ča god su mogli i stigli, a ne ptičice ča su veselo pivale i letile, odoše u topliji kraj. Iz dimnjakov se puši. Šporeti se ložidu. Vatrica lagano tinja, a drva ča su se celo leto spremala pucketadu. Svako malo se čuje kako neki po cipljici udara sa sikirom, a vonj iz kotla u kom se kuva rana za prasce se širi.

Ni kiši trebalo dugo da krene. Crni oblaci se nadvili nad Brinje . Nadula se ona i pada, škropi, tucka po krovu, pa jopet pljusne kej u letu, pa se smiri, škropi, rosi, tucka… i tako već nedilju dan. Već su i vode izašle u polju. Podrumi su poplavljeni. Svako malo se more čut zvuk pljuskanja. To narod kala vodu iz podruma. Pljusne je po travi, a ona jopet kroz zemlju najde svoj put do podruma. Rekli bi stari da je to pravi Sizifov posal. Jaruga kej da je pobisnila. Ni narodu lako. Sve ča su u podrum spremili sad treba branit od silne vodurine. I magla se kvečeru rastre po polju. Dan je nekako drukši, kej da je i njemu dosta vog vremena pa se valje zavuče u škurinu. Ceste su puste. Ako ki i projde, jurne u autu da ga se i ne vidi. Sve je nekako sumorno i teško, kej da se svi kuvadu u kotlu od silne kiše. Kad nazovem kući da pitam ča ima novoga, uvik dobim isti odgovor: „Nema niš, ča će bit! Vrime loše, spušilo se, niki nikud!“ Tako nekako i je.

Al ja i dalje razmišljam o Brinju, nema veze ča je sve tako teško i sivo. Nema veze ča nigdi nikog nema. Pa se u takovim trenucima sitim jedne lipe pisme..

Brinje, Brinje, drago Brinje,
tu se sva ljepota krije!
tu se čuje glasno zvono
crkve Blažene Marije.
Mali mostić, a pod njime
Gata rječica žubori,
pa me zovu ličkom kraju
tu su moji stari dvori.

Tekst: Marija Draženović

Slika: Andrea Halgota

Preuzeto sa: LIKACLUB.eu

U četiri nastavka Priče iz ličkog kraja predstavile su čitateljima portala LikaCluba brinjsku besedu. Sve to pisale su uz pomoć knjige Stajnica i okolica u kojoj je lipo abecednim redom sve poredano.

Kako su to Priče učinile i na svoj način malo "začinile", morete pogljedat klikom na linkove...

Besede (riječi) brinjskog kraja: 1. dio, 2. dio, 3. dio, 4. dio

Da se naša domaća beseda nikad ne zaboravi!