Priče iz ličkog kraja

(U sjećanju na pok. strica Matu)

 
Tragovi me vode u naramak tvoj,
Tragove ja slijedim i u njih se ufam,
Tragovi me vode tamo gdje sam svoj,

Između dimenzija tamo ću te naći,
U mislima tvoj dodir, tvoje dijelo,
Tamo sam te našao i mogu te pronaći,

Tamo gdje si me digao junače,
Od tamo nisam htio nikada poći,
Al' u mislima te imam i uvijek to ću moći.

Tamo te čuvaju najsnažniji stražari,
Čuvam tvoj osmijeh, tvoj dodir i lik,
Sjećaš se kako si mi reakao da ti si moj, a ja tvoj sam tip.
Pamtim, pamtit ću i znati,
Tebe ću se sjećati i ljubavlju te zvati.

 

 Faljen Isus i Marija!

 Ajme je Ča je narode? Je prigrijalo? Aaa bome je, al takovi smo mi pača moremo.... Ne paše nam snig preko glave ni minusi, a ne paše nam nikad prži. Je lej nu ajde sad ki ce nam pogodit.  Al bitno da nam paše vaj naš časopis malo prolistat, pročitat, ku besedu iz starine čut, a i novicij kojekakovi pročitat ke su se odjigrale u zadnji misec dan. E brajne bilo je svega od zadnjeg broja... Proslav godišnjic braka, rođendanov, pa izbori, a i još jednu generaciju dice ispratili iz škole, a bome bilo je i proslave 20 godin mature, a onda i one naše standardne rubrike u koji se morete dobrano nasmijat, a i nešto fino skuvat. Kate i Mare uvik jimadu nešto pametno za reć, ča su voga puta rekle, najdite u njiovom nugliću.

Ma nećemo pripovidat dalje u uvodu niš, ubi nas vrućina gremo se luftat kamo u ladovinu, a Vam želimo ugodno čitanje kad počivate od dela u polju!

Vaše curice i dičaci ispod Kapele!

 

Za preuzimanje časopisa „Priče iz ličkog kraja“ kliknite na Link

http://www.stajnica.com/sites/default/files/PRICE 14.pdf

 Faljen Isus i Marija!

Ča je narode? Mislili da ćete se zime samo tako rešit? Ma ča ja divanim, ako iki zna ča je zima i kako se teško daa od nas onda smo to mi Ličani, nu da li?! Do Petrove niš od leta. Ki sluša babu, zna da je to tako, a bome smo se i svi uvjerili u tu besedu ove godine kad je snig zalepršal u travnju. Eh, ma dobro ajde to nam ni nikakovo čudo, osim ako se nismo polakomili pa brže bolje išli skida zimske gume s autov. E vako dragi naš narode, mi smo se u vom broju uvatili posla, sadnje krumpira, dela po bašći, ni nam do za*ebancije. Ličani vridnjaci i za popit i za pojist, ali i za delo, je tako? Nema zač nismo! Tako lipo i vaj naš časopis frši od dobre besede, slik, pjesmic, poznati ličnosti, receptov....ma joj ča jimamo uopće divanit kad već znate da ćete svašta novoga pročitat i vidit kej uvik.

Želimo vam ugodno čitanje i vog novog prolitnog broja zalepršanog snigom i do idućeg broja nemojte se satrt od dela!

 Lipo vas pozdravlja uredništvo Priča iz ličkog kraja

 

Vaši ispod Velike i Male Kapele

 

Cure i dicaci

 

Za preuzimanje časopisa „Priče iz ličkog kraja“ kliknite na Link

 

 www.stajnica.com/sites/default/files/PRICE_13_a.pdf

 Faljen Isus i Marija!

Bog daj, jeste nam dobro?

 

Evo i nas sa još jednim novim izdanjem ovi

naši domaći Lički novin. A sigurno ćete se zapitat ča jima novoga vodekara ispod Male i Velike Kapele? A lejte jima svega i svačega, proliće nam je na vrati, vrime nam je lipo ča bi se kod nas reklo “Ma pravo proliće” tako da se počelo i pomalo pripremat za delat upolju i ić u šumu dopeljat ča drv. Uskrs nam je na vrati tako da ćedu i naši navrnut kući ovi ča su bliže ovdekara i proslavit Uskrs zajedno snami.

Sigurno ćete se i upitat ča jima novoga u ovome

izdanju, a glejte morat cete malo prolistat pa ćete se sami uvertiti ča smo uspili zapisat perom i slikom i poslat vama svima u daleki svit. Iz Zk Kluba "Stajnica" dosla nam je novost da su ovi vridnjaci ča pišedu vodekara podobivali Diplome za rad i suradnju, pa smo i saznali kako je prošla i skupsćina ove godine. U Otošcu su bome odjigrali velidu tako veliko kolo da su morali zatvorit pol grada, a u Brinju naš gradonalčelnik proširuje i dela naveliko. To bi uglavnom bilo u ti par uvodni reči, a mi Vam moremo samo još i ovo rec “lejte ofarbajte jaja pa nam posaljite ku sliku”

 

Lipo vas pozdravlja uredništvo Priča iz ličkog kraja

 

Vaši ispod Velike i Male Kapele

Cure i dicaci

 

 

Za preuzimanje časopisa „Priče iz ličkog kraja“ kliknite na Link

 

http://www.stajnica.com/sites/default/files/Price 12.pdf

Ča ću sad i kamo da pojdem,

pogljedaj me bako i kaži mi,

ča ću kada selom opet projdem ?

 

Ali znam ča ću da te sretnom pravim,

o tvom kraju ću kaj stih da spravim.

 

Slušat ću mamu i u kraj ću svratit,

dragom ću proći kako bi i tila,

tvoju zvezdu uvik pratit,

spi mi anđele, spi mi mila

Pripremila: V.D. (pseud. Kate Ottozez)

Neman ja niš protiv, da se razumimo man na samon početku, al ćaća ga njegov u šumu skrenul..ča mu va pozicija ni malo nelagodna? 

Da me ne bi krivo razumili..jutra je dan kaj se slavi kaj ženski.. ok..kako bi ni inglezi rekli.. a ča ni svaki dan naš dan? Ča nismo baren svaki dan zavridile da dobijemo baren jednu čenkoladicu, ako ćete baš i nu najmanju.. životinjsko carstvo? Meni ni gore čut nego kad se muški počnedu falit ..ča bi vi ženske da ni nas? Ma ben van misec da van.. a ča bi vi da nema nas.. ben te robijo.. oš skuvat, oš oprat, oš oglancat, oš opeglat, oš napiši zadaću, oš vodi dokturu, oš bajli dok šmrcadu jerbo se gore osićadu uni nego mi kad rajamo dicu.. jopet ću ja.. nemojte me krivo razumit.. al ča bi uni da nema nas ženski.. neki su se istinu za volju i snašli u svin pogledima, ako se razumimo.. pelda i prdačina.. al eto.. vaj me na voj sljiki malo i razveselil al i dal me u razmišljanje.. neka je jutra dan kad smo se izborile za tu jednakost.. al sad me muči.. zač se muški volidu oblačit u ženske? ..Hm..
Vaša Kate

Joooj dragi moj narode ma moram vam reć kako mi čer bilo lipo (na momente i „lipo“). Celi dan leti vamo tamo, popodne svi se već uzazvali „Ajde, evo mi stigli, kadi si?“, a ja još da ne kažem kadi. Navrat nanos, gužva po tom Zagrebu, nemaš kud parkirat. Joooj, ma mi se zavintalo u glavi kružit oće li ki vrag kadi izać s parkiranja da se više smestim. Eh, zala doba  i to dočekam! Gljedam na uru a ono već 15 minuti kasnim, al mislim si „Fala Bogu pa nis sama nego još vaj mali smanom pa se bar neću crvenit sama“. Dojdemo mi, uspuvali se dok se sprtili na onaj brižak prema katedrali. Al aj, malo se narod okrićal, maval, pozdravljal, samo kad ni niki ni niš kritikoval ča kasnimo.

Ajme narode moj, jes li sela, ma izlaganje predsjednika kluba o protekloj godini već pri kraju. Poče on prozivat ove naše mlade, da im uruči priznanja. Kad odjednput reče „Dojdi Branka sedi vamo k nam pa ćeš ti reć ku besedu o portalu i zalaganju ovi mladi ljudi“. Ajme, kej da me poljalo kantom ladne vode. Gljedam predsjednika pa si mislim „O Mike, vrag ti sve spekal, ča mi nisi rekal da ću govor morat držat da se pripremim.“ Al premučala sam ajde, usfrfljala se tamo, ali nekog vraga i rekla.

Eh, napokon doć do zraka. Stali, malo se poslikali za uspomenu,da se vidi ki je ča obukal i kakove ženske flizure naredile, a onda se zavukli u pladnje vidit ča nam vridne ruke naši članica kluba pripremile za prezalogajit. Podružili se, podivanili, samo nismo zapivali. Niki se ni ni sitil, možda je na to djelovala vijest da nam je Peco umrl pa kej da nas ni ni tiralo na pismu. Neka mu je laka zemlja.  Kako bilo da bilo, ovogodišnja skupština završila. Nadam se da ćemo dogodine još veći broj mladi ljudi (ma i stari ki imadu volju) okupit i nastavit još veći i jači ovo ča i delamo...širit našu domaću besedu, da naše zavičajno blago nikad ne bude zaboravljeno.

P.S. Uskoro album sa slika i predstavljanje nagrađenih.

 Faljen Isus i Marija!

Dobro došli u još jedno prolićno friško izdanje vi naši novin “Priče iz Ličkog Kraja”. Jeste nam dobro, a lejte i mi smo isto tako pomalo, ovdekara ispod Kapele snižurina nestal i pojavljuje se pomalo i proliće, visibabe ničedu, najde se i poji jaglac i popova muda. Bome su i vode izašle tako da je Črnač sav pod vodom a u Rokinoj jami se bome čuje kadi voda šumi i to dobro, ee a Pećina u Črnču je bome buknula. Za ovu priliku smo vam dosta toga iskopali, pribrali, napisali, nacrtali i na kraju objavili u ovi nasi moderni Elektronski novin. Jimaćete bome ča za listat i čitat a i bome da se pofalimo dobili smo i jigrokaz pravo iz Modruš i to od početka do kraja. Iz Brinja su nam stigle i tepike kako se tkadu, pa onda par Ličkih pisam od naši cur i dičakov i svega pomalo.I dalje kopamo po starini i izvlačimo na svetlo dana da se to zapiše i ostane za mlaja pokolenja a bome i za starije će dobro doć da seprisitidu kako je nekad bilo, tako da nastojimo da skupimo čim više materijala i da svaki misec poboljšamo svako novo izdanje. Evo jopet ćemo naglasit, nute nam se priključite nemojte se ustručavat ča bi rekli kod nas “nećemo Vas pojist”.

Lipo vas pozdravlja uredništvo Priča iz ličkog kraja

 

Vaši ispod Velike i Male Kapele

 

Cure i dicaci

 Za preuzimanje časopisa „Priče iz ličkog kraja“ kliknite na Link

 http://www.stajnica.com/sites/default/files/Price 11.pdf

U zavičaju mome lipa stoji,

bore njene godine odaju,

godine ni gazda više joj ne broji.

 

Gazda ima ženu, odoše mu dica,

bakom starom u selu je znaju,

bore njene godine odaju.

 

I Stajnicu svoju pamti danom svakim,

spominje ju i zove u snovima lakim.

U Stajnicu se vratit po cel dan divani,

nemoćna je baka ne može ko lani.

 

Lipa čeka i tužne su joj grane,

za bakom vene dana svakog,

i baki na srcu otvorene rane.

 

Stajnicu zaziva i poljima se divi,

za bolest svoju nikoga ne krivi.

Ali Stajnicu zove i za polja se moli,

i kada se smije Stajnica ju boli.

Faljen Isus i Marija!

Dobro došli u još jedno izdanje vi naši novin “Priče iz Ličkog Kraja”. Da Vam se odma pofalimo da smo uspili iščeprkat svega i svačega za ovaj broj, ma ni sami nismo mislili da jima toliko materijala dok se nismo ufatili posla. Naletićete na svega i svačega zanimljivoga, naše pisce iz prošlosti a bome i ove friške iz sadašnjosti, pa onda smo podobivali i stari slik, pa onda smo Vam po-ostavljali slik kako nas je snižurina zatrpal bome niko nikud 2-3 dana. A je, je gradonačelnik nam je bil i bome nas zval i brinul se za sve nas, lejte to je pravi čovik za pofalit. Ča jos da Vam kažemo, mačkare su na putu bit će u iducem broju i o tome. Placa u Brinju je još totekara, stara cesta kroz Kapelu je očisćenja, vode u Jezerani nima, bufetići svi jos deladu, bus vozije i to je to. Ovdekara je još prava zima, snižurine ponapadalo, zima je i to bome dobro, još držimo do prela i kartanja, idemo jedni kod drugi na televizor, prisićamo se svi Vas po belom svitu kadi ste i ča ste i nadamo se da ste nam dobro i zdravo. Javite nam se i dalje, čekamo Vase te moderne pošte, surađujde snami a mi ćemo objavit i zabiližit vodekara. Uvik se sitite odkud ste došli i nemojte to zaboravit, a velidu i stari ljudi da teško onome ki se kiti sa tuđim perjem, zaboravlja svoje a diči se sa tudim.

Lipo vas pozdravlja uredništvo Priča iz ličkog kraja.

Vaši ispod Velike i Male Kapele Cure i Dičaci 

 

 Za preuzimanje časopisa „Priče iz ličkog kraja“ kliknite na Link

http://www.stajnica.com/sites/default/files/Price 9 (1).pdf